- Upotreba Fridmanovog testa
- Postupak za obavljanje Fridmanovog testa
- Tumačenje rezultata Fridmanovog testa
- Naknadni testovi i veličina uticaja
Fridmanov test je neparametarska alternativa jednofaktorskoj analizi varijanse ponovljenih merenja (videti prethodnu lekciju). Upotrebljava se kada uzmete isti uzorak učesnika ili slučajeva i izmerite ih u tri ili više navrata ili pod tri različita uslova.
Primer istraživačkog pitanja: Ima li promene rezultata ispitivanja straha od statistike u tri vremenska perioda (pre intervencije, neposredno posle intervencije i tri meseca nakon intervencije)?
Šta vam treba: Jedan uzorak učesnika, merenih na istoj skali ili u tri vremenski različita navrata ili pod tri različita uslova.
Pretpostavke: Videti opšte pretpostavke za neparametarske tehnike, navedene na početku ove lekcija.
Parametarska alternativa: Jednofaktorska analiza varijanse ponovljenih merenja (istih subjekata).
Da biste pratili ovaj primer, otvorite datoteku experim4ED.sav.
- Otvorite meni Analyze, izaberite u njemu stavku Nonparametric Tests, zatim Legacy Dialogs, pa K Related Samples;
- Pritisnite promenljive koje predstavljaju ta tri merenja (npr. strah u trenutku 1: fost1, strah u trenutku 2: fost2 i strah u trenutku 3: fost3). Pritisnite strelicu da prebacite izabrane promenljive u polje Test Variables;
- U odeljku Test Type treba da je potvrđeno polje Friedman;
- Pritisnite dugme Statistics. Izaberite Quartiles; time ste zadali izračunavanje medijana za svaki od trenutaka u kojima su obavljena ispitivanja i
- Pritisnite Continue i zatim OK.
U nastavku je prikazan deo dobijenih rezultata.
Slika-1 Descriptive Statistics [Izvor: sopstvena izrada]
Slika-2 Ranks i Test Statistics [Izvor: sopstvena izrada]
Rezultati ovog testa pokazuju da postoje značajne razlike u rezultatima na skali straha od statistike dobijenim u tri vremenska razdoblja. To pokazuje vrednost Sig. od 0,000 (što zapravo znači manje od 0,0005). Poredeći srednje vrednosti rangova (Mean Ranks) za tri skupa rezultata, izgleda kao da strah od statistike opada s vremenom.
Rezultate ove analize mogli biste predstaviti ovako:
Rezultati Fridmanovog testa pokazuju da postoji statistički značajna razlika rezultata na skali straha od statistike dobijenih u tri vremenska razdoblja (pre intervencije, neposredno posle intervencije, tri meseca nakon intervencije), X2 (2, n = 30) = 41,57, p < 0,005. Pregled medijana je pokazao opadanje straha od statistike u vremenskom razdoblju od pre intervencije (Md = 40) do posle intervencije (Md = 38), kao i dalje opadanje tri meseca posle intervencije (Md = 35,5).
Kada se utvrdi da postoji statistički značajna razlika koja nastaje negde između tri tačke u vremenu, sledeći korak bi bili naknadni testovi poređenja vremenskih tačaka od interesa (videti prethodno razmatranje naknadnih testova u vezi s Kruskal-Volisovim testom). U ovom slučaju, naknadno ispitivanje bi obuhvatilo pojedinačne Vilkoksove testove ranga, uz Bonferoni korekciju alfa vrednosti kako bi se izbegla greška I vrste. Ovde se najverovatnije treba odlučiti za poređenje rezultata u trenutku 1 (pre intervencije) s rezultatima u trenutku 2 (posle intervencije), i zatim onih u trenutku 2 (posle intervencije) sa onima dobijenim u trenutku 3 (tri meseca posle intervencije). To su dva testa; zato bi revidirani alfa nivo za utvrđivanje statističke značajnosti bio 0,05/2 = 0,025. Pokazatelje veličine uticaja (jačine veze) trebalo bi izračunati za svako konkretno poređenje obavljeno Vilkoksovim testom ranga.
Preuzeto iz: Pallant, J. (2011), SPSS: priručnik za preživljavanje (prevod 4. izdanja), Beograd: Mikro knjiga
